Живко Николић: Необични дани. – Београд: Књижевно друштво Свети Сава, 2017. – 69 страна
Живко Николић у књижевност/поезију улази својом првом књигом Приближавање (1982) да би до ове године објавио 18 књига поезије. За свој песнички допринос новијој српској поезији добио је три песничке награде, заступљен у више антологија поезије на српском језику и у антологијама српске поезије на другим језицима (румунски језик, избор Маријана Дан и Миљурко Вукадиновић, 1988, шведски језик, избор песника и песама Јон Милош, 1994, француски језик, избор Бориса Лазића, 2011, шпански језик, панорама српске поезије о води, избор песника и песама Васа Павковић, 2010, македонски језик, 2011). Поводом књиге Необични дани њен разјасницу песник даје у Напомени. Најбоље да један њен део цитирамо због издавачке “заврзламе:” ” Збирка песама Необични дани је своје прво објављивање у књижном облику имала пре 30 година, у лето 1987. Појавила се као моја трећа књига, а заправо – било је то објављивање моје прве збирке збирке песама у њеном интегралном облику. Наиме, централни део ове песничке књиге, поема Приближавање, објављена је као моја прва штампана књига стихова средином децембра 1982. године у тада гласовитој библиотеци Пегаз коју је издавала Књижевна омладина Србије. Било је то силом прилика – како због великог броја одабраних књига, на конкурсу, за штампу у тој години и ограничених средстава којима је Књижевна омладина Србије располагала, сви одабрани аутори су морали да своје песничке првенце смање на што мањи обим, тако се само део моје прве збирке песама појавио као прва књига, а преостали њени циклуси остали су да чекају неки срећнији тренутак.” Укратко, то се догодило 1987, у едицији књига часописа “Видици” (уредник Предраг Дојчиновић). Јесмо ли разумели, разумели смо. Следећих година Николић на сваких три до пет година наставља да “учвршћује” своје место и аутономност свог песничког гласа (избор тема, начин како “пева” о њима, мотивска структура, лирска нарација, мелодија, гранање тематско-мотивских планова…) у генерацији младих писаца који стижу на домаћу сцену осамдесетих. Аутор до сада није правио обимнији изборе из своје поезије. То је пред њим и евентуалним сарадницима (уредницима). Али, довољне су и награде за појединачне збирке и, како написасмо, сврставање у релевантне домаће изборе, панораме, антологије (оне треба да представљају понајстрожи избор и путоказе будућим антологичарима).
Централни део књиге чини изразито лирска поема Приближавање (22 ненасловљене целине/дела, око 260 стихова, 1979-1983). Навешћемо почетак (три целине) да читаоци осете ритам, мелодију па и ту “метафизичност,” “непрозирност” присутну и у каснијем Николићевом певању.
Пад записа великог
близу је
и близу прамен
који из таме извире
који у таму увире
звоно напукло
студ
дим и перо
пена
сноп
близу је
*
што се ближи постаје зид
који надраста твоје поноре
иза тог зида
таме опет круже
и круже
и топе се
сразмера непојмљивих
тако да их ни жижак
који се покадшто
са сеном нечијом јави
досегнути неће
ни да их укине
ни с њима да нестане
*
ко таму жишком укида
на дар има само дрхтаје
ко дрхтаје има
у зид се сели
у зид ко око стани
са зебњом његов испијају глас
коме испију глас
прамење меко приближава
и спаја
оклоп сломи и споји
спајању скончање не бива
ако потраје сан
иза сна пустош
помаља лице
и две завршне целине:
*
иза је простор затамњен
у просторима затамњеним
ја сам само привид
лице које се осмехује
неко други борави иза
на поздрав одговара
узмичем
нисам оно чему верујеш
други је под сводове крочио
трагове прекрио
ја сам предводио
онај што га не дотичеш
снује и слути
отвара врата пред која сам стао
као гуку вучем га
као гуке удвојени смо
назрећеш
*
не поздрављаш мене
поздрављаш лице затамњено
лице од мене удаљено
иза јеси ти
иза ти јеси
амбис у бескрај пружен
онај велики пад што
одиста зачео је
(напомена: звездице између целина унео је писац ових редова због прегледнијег одвајања целина код читања на копјутеру). Појмови као што су зид, тама, приближавање, удаљавање, понор, игра двојника, или игра песничког субјекта са Другим (жена, човек, свет, Бог…) и низ других у свом кружном кретању кроз поему остварују магију спајања слика и рефлексије.